У данима када је читав Србски род оплакивао свога Патријарха Павла, док су се потоци народа ,уливали једни у друге чинећи тако реку која је тихо текла ка Саборној Цркви,стојећи у колони, запазио сам из далека старицу која је пружала руку своју за мало милосрђа ,а народ даривајући ову старицу као да самог светог Патријарха обасипаше цвећем и даровима.
Чиста поетика!
ОдговориИзбриши