Православља сладост,нектар Премудрости...

На Благовести,хиљаде Срба,као река,спуштају се у манастир Ћелије,на гроб оца Јустина,благодат и Светлост да ухвате.

Јустин Ћелијски

Ти си чуло наше туге
Универзум се сабија
У тачки твога покајања
Да би се громко
Од тебе поново ширио

Ти си срна у времену
Када овце прелазе у вукове
Када се златно теле
По први пут лије у Срба

Ти си на гори заточник
Очи су ти отворене
Ум непомућен
И страдаш од призора
Ужаса и смрти

Ти си плачни глас
У доба самозаборава
Са Светим Савом у ридању
Пред престолом
Једино Милостиваго

Ти си песник у клопци
Која те право у рај шаље
Срна си природе недирнуте
Богоодступањем и издајом

Никола Александар Марић